Home

MILOVAN ILIĆ - MINIMAKS






05.11.1938. - 09.02.2005.


Nakon duge i teške bolesti preminuo je u bolnici u Padovi. Pred Novu godinu, 24. decembra izvršena je transplatacija jetre, ali višenedeljna borba lekara za njegov oporavak nije uspela. Poslednjih dana uz njega je bila rodjena sestra, na čijim rukama je i izdahnuo. Tako je legenda otišla, i ne znajući, kod svoje supruge Biljane. Naime, Minimaksov najboji prijatelj i saputnik, supruga Biljana, umrla je nakon duge i teške bolesti. Vest o njenoj smrti, iz razumljivih razloga, članovi porodice nisu želeli da mu saopšte.

Rodjen je u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. U Beograd je došao na studije prava, 1957. godine. Počeo je da piše humoreske za list “Politika”, a zatim i za “Jež” sve do 1960. kada prelazi na “Drugi program Radio Beograda” i pravi nevidjeni medijski bum emisijama “Sutra je petak” i “Tačno u podne” – poznatijom pod nazivom “Tup-tup”, koju je vodio 22 godine. Na Televiziji Beograd je vodio kultnu emisiju “Od glave do pete” sa Minjom Subotom. 1990. godine na TV Politika počinje da uredjuje i vodi zabavnu emisjiu “Minimaksovizija”, koju je kasnije preneo na TV Pink pod nazivom “Maksovizija”, gde je vodio i emisiju “Nedelja kod Minimaksa”. Veoma kratko radio je i na TV Palma. U poslednjih nekoliko godina, Minimaks je vodio emisiju “Grand šou”.

Izdao je sedam knjiga aforizama i nekoliko knjiga pesama i pisao mnogobrojne kolumne u raznim listovima. Od nekadašnjeg predsednika SFRJ, Janeza Drnovšeka, dobio je Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem, od Udruženja književnika Srbije nagradu “Radoje Domanović”, a Oskari popularnosti ne mogu se ni prebrojati. Ipak, najdraža titula mu je bila “Živa legenda Beograda”.

Milovan Ilić - Minimaks dva puta se ženio. Iz prvog braka ima sina Igora, a sa nedavno preminulom suprugom Biljanom ima ćerku Anu i sina Vladimira, poznatijeg kao Ila.

Sahranjen je u Beogradu.


===============================================================


IZ MOG PERA !



“Reč voditelj nastala je od glagola “voditi”. Znači, svako ko vodi dete na vakcinisanje, psa u šetnju, prijatelje na piće, ženu (ili ljubavnicu) na vikend ili dedu na snimanje pluća je voditelj. Onaj ko vodi decu u školu, nije samo voditelj: on je roditelj-voditelj. Ako čovek nema dete, psa, prijatelja, ženu (ili ljubavnicu) a ni dedu, može da vodi radio i televizijske emisije. Onaj ko vodi estradne priredbe, takodje je voditelj, mada je u narodu poznat kao “tezgaroš”.

U mom radnom veku vodio sam svašta. Javne priredbe sam počeo da vodim dok sam bio na odsluženju vojnog roka. Da bi vojnik izvrdao neke obaveze (koje u vojsci nikad nisu male) spreman je na sve, pa čak i da izmisli da su civilstvu bavio voditeljstvom, da mu je taj posao u krvi.

Da li znate kakva je razlika izmedju vojnog voditelja i vojne tajne? Ja ne znam. Inače, ako voditelj u vojsci bio sam čak i nagradjivan. Umesto da zbog lažnog predstavljanja budem nagrdjen, bio sam nagradjen. Se la vi!

Daleke 1967. godine Drugi program Radio Beograda imao je nameruda pokrene neku novu zabavno-rekreaciono-servisnu emisiju. Termin: subota, od 7 do 11 časova. Svu si već nešto radili . Jedino sam ja bio slobodan, to jeste bez emisije. Vratio se čovek (to jest ja) iz JNA i čeka da mu daju (čitaj: uvale) neki posao. Kazali su mu: “Ti ćeš biti redaktor (nešto kao pomoćnik urednika) a zajednički zadatak nam je da pronadjemo voditelja (nekog glumca) i reditelja (jer ko je video da glumac može bez reditelja)! " Ja kažem: "Dobro". I - stvar krene...

Ali, pre nego što je i krenula - stvar je stala. Probali su jednog, drugog, trećeg glumca. Medjutim, niko nije bio ukusu ondašnjih nameštenih radio-moćnika. Neko, ipak, mora da je bio mnogo pametan i vidovit pa, na kraju, predloži: " Da probamo sa Ilićem. Možda bi on mogao da bude voditelj. Pametan je, duhovit, kad priča - svi ga razumemo!" Mladjani, tada još samo Milovan Ilić, sve to sluša, pravi se kao nezainteresovan, a u stvari već gori od nestrpljenja da sedne pred mikrofon i kaže ono njegovo danas već istorijsko: "Drage moje i dragi moji..."

U to vreme, za razliku od sadašnje, niko nije mogao preko radio talasa da kaže ni "Živeo Tito!" ako prethodno nije prošao ozbiljnu i strogu komisiju. U komisiji su, obično, bili spikeri, lektori, urednici, direktori... Branislav Surutka, Draga Jonaš, Radmila Vidak...

Snimili mene, pročitao ja nešto, trudio se što sam više mogao, smatrao sam da sigurno dobijam zeleno (ili bar žuto) svetlo. Medjutim...

Komisija je (očigledno) snimak pažljivo preslušala (nekoliko puta), ali nalazi su bili više nego negativni. Nisam ni znao da ne znam srpski (u to vreme srpski jezik se lažno predstavljao kao "srpskohrvatski"). Komisija je pominjala neke vokale, neke nazalne mane... Mnoge njihove reči nisam ni shvatio, ali sam dobro razumeo da od moje voditeljske karijere nema ništa. Opet se oni bace na pronalaženje nekog dokonog voditelja, to jest glumca. Medjutim, dokonih a dobrih nije bilo.

Onda, opet, neko reče: "Dobro, Ilić ne govori baš najbolje, ali on priprema tekstove, rubrike, intervjue... Nije loše (a i jevtinije je) da isti čovek bude i redaktor i voditelj!"

Tako ja postadoh i ostadoh voditelj!

Predložio sam da se emisija zove "Minimaks". To je (trebalo da bude) skraćenica od "mini(mum) govora i maks(imum) muzike". Predlog je jednoglasno prihvaćen i emisija je 06.01.1968. krenula.

Tada nisam mogao ni da sanjam da će mi skraćenica Minimaks postati nadimak i da će emisija "Minimaks" za samo mesec dana postati veoma popularna, a da ću ja postati najpopularniji voditelj. Recept je bio sledeći: na početku emisije sam govorio "drage moje i dragi moji", a na kraju "ćao, nema više". Vesti sam nazvao "šta ima novo". Sa mnogim sagovornicima bio sam na "ti", što se za ono vreme smatralo skandaloznim. Muzika je bila komercijalna i atraktivna... Dakle, sve je bilo tako jednostavno i prosto da nije moglo a da ne uspe.

Meni je to tada izgledalo zaista tako: jednostavni i prosto. Ali, vidite, opet se potvrdilo: genijalnost je u jednostavnosti. Emisija "Minimaks" bila je najslušanija, a ja sam, takoreći preko noći, postao popularan. Stručnjaci kažu da se istorija našeg radija deli na onu pre i posle Minimaksa. Nešto kao pre i posle Hrista!

Emisija "Minimaks" čula se ravno 250 puta i posle tačno pet godina prestala je da postoji. Ukinuta je kao "štetna za omladinu". kao "šund", "kič" i sl. Emisija je, dakle, prestala da postoji ali je Milovan Ilić ostao zauvek - Minimaks. Kasnije dolaze na red nove emisije koje, nažalost, posle dužeg ili kraćeg vremena doživljavaju sličnu sudbinu.

Moja nova radio emisija zvala se "Tačno u podne", to jest skraćeno "TUP-TUP".. Po njoj nisam dobio nadimak jer bi bilo mnogo nezgodno da budem Milovan Ilić - Tupadžija, zar ne ?!

"TUP-TUP" je živeo 22 godine i takodje "neslavno" završio. Naredbom "odozgo" ikunut je je bez objašnjenja. Ali, druge emisije su išle. U medjuvremenu sam za (Radio 202) radio i vodio autorske emisije "Sutra je petak" i "ZVRK" (Zbir vrhunskih radio komunikacija)."



Milovan Ilić - Minimaks



ZVUČNI ARHIV "RADIJA 103"


(glas Milovana Ilića - Minimaksa)




(urednik i voditelj Mario Rosi, gosti Milovan Ilić - Minimaks i Veljko Žujović)




POVRATAK NA PRETHODNU STRANICU





RADIO 103
Georgija Dimitrova 11
24000 Subotica

Marketing: +381 (0) 24 / 580-440
Studio: +381 (0) 24 / 555-103